1.1 Istorija internet pretraživaca
U ranim fazama internet razvoja, korisnici
interneta su bili privilegovana manjina i
količina dostupnih
informacija na internetu je bila neuporedivo
manja nego danas.
Site direction
je bio jedan od prvih načina korišćenih da
olakšaju pristup izvorima informacijama na
internetu. Linkovi
ka ovim izvorima su bili poređani u grupe po
temama. Yahoo je
bio prvi projekat ove vrste otvoren u Aprilu
1994. Kako se broj sajtova i
Yahoo direktorijumima
neumoljivo povećavao, Yahoo programeri su
napravili pretragu za
direktorijume. Naravno, to
nije bio pretraživač
u njegovom pravom obliku jer je pretraga
bila ograničena na izvore koji su se
nalazili u ovim direktorijumima.
Nije aktivno pretraživao izvore izvan i
koncept SEO je tek
trebao da dođe.
Ovakvi direktorijumi
su se koristili intenzivno u prošlosti, ali
danas, oni su izgubili mnogo od svoje
nekadašnje popularnosti. Jednostavan razlog
je to što čak i direktorijumi
sa velikim brojem sajtova pružaju
informacije jednog veoma malog dela
interneta. Na primer, najveći
direktorijum na svetu trenutno je DMOZ.
I sadrži informacije od oko 5
miliona sajtova i onda
uporedite to sa Google
pretraživačem koji sadrži više
od 8 milijardi dokumenata.
Projekat Web Crawler
je započet 1994 i bio je prvi pravi
internet pretraživač.
Lycos i AltaVista internet
pretraživači su se pojavili
1995 i mnogo godina Alta Vista je bio glavni
igrač na terenu.
1997 Sergey Brin i Larry Page su
napravili Google
kao istraživacki projekat na Stranford
Univerzitetu. Google je danas najpopularniji
internet pretraživač
na svetu.
Trenutno postoje tri vodeća svedska
internet pretraživača
– Google, Yahoo i
MSN Search. Svaki
od njih ima svoju bazu podataka i
algoritme za pretraživanje.
Mnogi drugi pretraživaci
koriste rezultate snimljene u ovim vodećim
internet pretraživačima
i isti principi se primenjuju kod svih njih.
Na primer, AOL internet
pretraživač koristi
Google bazu podataka,
dok AltaVista,
Lycos i ALLTheWeb
koriste Yahoo baze podataka.
1.2 Osnovni principi internet
pretraživača
Da bi razumeli SEO
potrebno je da budete upoznati sa strukturom
internet pretraživača.
Oni sadrže sledeće osnovne komponente:
* Spider –
browser-like program koji skida internet
stranice
* Crawler –
program koji automatski prati sve linkove na
svakoj strani sajta.
* Indexer –
program koji analizira internet stranice
učitane od strane Spider-a i Crawler-a
* Database –
skladište za učitane i analizirane internet
stranice
* Results engine –
prikazuje rezultate pretrage iz baze
podataka
* Web server –
server koji je odgovoran za interakciju
između korisnika i drugih komponenti
pretraživača.
Moguća je i implementacija ovih
mehanizama. Na primer,
Spider+Cravler+Indexer se mogu impementirati
u jedan program koji vrši sve njihove
funkcije. Ali kako god da se okrene princip
je isti.
Spider Ovaj program skida internet
stranice isto kao i internet čitači. Razlika
je to da čitači prikazuju informacije na
svakoj strani (tekst, slike…) dok spider
nema ni jednu vizualnu komponentu i vidi
samo HTML kod.
Verovatno znate da standardni čitači imaju
opciju da sa njime vidite i HTML kod
stranice.
Crawler Ovaj program
pronalazi sve linkove na
stranici. Na taj način Spider određuje gde će da ide dalje. Crawler prati ove
linkove i pokušava da nađe
stranice koje još uvek nisu u bazi podataka
internet pretraživača.
Indexer Ova komponenta obeležava svaku
stranu i analizira različite elemente kao
što su txt, zaglavlje, struktura, specijalni
HTML tagovi itd…
Database Ovo su skladišta za podatke koje
pretraživači
skidaju i analiziraju.
Results Engine
Results engine rangira stranice. Odlučuje
koja stranica nejviše odgovara korisničkim
zahtevima i u kom redosledu stranice treba a
budu izlistane. Ovo se radi po algoritmu
koji ima internet pretraživač.
Pa sledi da je rang stranice veoma važan i
svaki SEO specijalista
veoma mnogo misli o tome kada pokušava da
poveća posećenost svoga sajta. U ovom
dokumentu ćemo diskutovati o SEO
faktorima koji imaju uticaj na
rangiranje stranica.
Web server Glavna stranica internet
pretraživaca uglavnom sadrži
HTML stranu u kojoj postoji
polje za unos pretraživačkih
odrednica. A nakon toga ispisuje rezultate
pretrage korisniku.Imaju uticaja na
poziciju sajta u internet
pretraživačima. Oni mogu biti
podeljeni na interne i e.
Nekoliko faktora ima externe faktore.
Interni faktori su oni koje kontroliše
administator sajta (tekst, pozadina, itd..)
i upravo o tome ćemo objasniti sada detaljnije.
2.1. Uticaj layout-a internet
stranice na SEO
2.1.1 Količina teksta na stranici
Stranica koja sadrži samo nekoliko
rečenica će teže dospeti na vrh
internet pretraživača.
Favoriti internet pretraživača su
oni sajtovi koji
imaju veliki broj informacija. I trebalo bi
da pokušate da poboljšate položaj vaših
stranica u internet
pretraživačima povećanjem
tekstualnog sadržaja. Optimalna veličina
stranice je 500-3000 reči ili 2000-20,000
karaktera.
Vidljivost na internet
pretraživačima se povećava
kako se povećava i količina teksta usled
povećanja verovatnoće slučajnog upita koji
može biti izlistan. Ovaj faktor vam može
doneti veliki broj posetilaca.
2.1.2. Broj ključnih reči na
stranici
Ključne reči
moraju biti korišćene barem tri-četri puta u
tekstu stranice. Gornji limit zavisi od
veličine stranice – što je stranica veća,
više ključnih reči može biti u njemu. Fraze
kjučnih reči su kombinacija reči koja sadrži
nekoliko kjučnih reči. Najbolji SEO
rezultati se postižu kada se fraze
ključnih reči koriste više puta u tekstu sa
svim ključnim rečima
u frazi koje su poređane uvek istim
redosledom. Poželjno je i da se sve reči iz
fraze koriste odvojeno nekoliko puta u tom
tekstu. Isto takođe bi trebalo da postoji
neka razlika u broju ponavljanja svake od
ovih reči.
Na primer. Pretpostavimo da
stranicu optimizujemo za frazu
„quest diazajn“ bilo bi dobro da frazu „quest dizajn“ koristimo 10 puta, reč „dizajn“ 7
puta još negde u tekstu i reč „quest“ 5 puta.
Naravno, broj ponavljanja zavisi od veličine
teksta.
2.1.3 Gustina (eng. Destiny)
ključnih reči i SEO
Gustina ključnih reči
je pokazatelj relativne frekvencije reči u
tekstu predstavljen u procentima. Na primer,
ukoliko je reč korišćena 5 puta na stranici
koja ima 100 reči, gustina reči je 5%.
Ukoliko je gustina ključnih reči jako mala,
internet pretraživač
neće obraćati mnogo pažnje na nju. Ukoliko
je gustina ključne reči previše velika,
internet pretraživač može aktivirati svoj
spam filter. Ukoliko se ovo desi, pozicija
stranice će biti veoma mala.
Optimalno je da gustina ključnih reči
bude 5-7%. U slučaju fraza ključnih reči,
potrebno je izračunati i gustinu za svaku
pojedinačnu ključnu reč uključujući i fraze
kako bi bili sigurni da su sve reči u
granicama dozvoljenog. U praksi, gustina
ključnih reči sa više od 7-8% ne daje
nikakve negativne posledice. Ali, ipak nije
neophodno.
2.1.4 Pozicija ključne reči na
stranici
Što je ključna reč ili raza ključnih reči
bliže početku dokumenta, više važnosti će
imati za internet pretraživače.
2.1.5 Formatiranje teksta
Intenet pretraživači posebnu pažnju daju
tekstu koji je posebno formatizovan i
naznačen.
Preporuka:
Koristite ključne reči u zaglavlju.
Zaglavlje je tekst posebno naznačen sa «H»
HTML tagom. Tagovi «h1» i «h2» su
najefikasniji. Trenutno, korišćenje CSS-a
vam omogućava da definišete izgled teksta
naznačenog sa ovim tagovima.
Naznačite tekst sa podebljanim (eng.
Bold) fontom. Nemojte podebljavati ceo tekst!
Samo ključne reči dva tri puta u tekstu.
Koristite «strong» tag za podebljavanje
umesto «B» taga.
2.1.6. «TITLE» tag
Ovo je jedan od najvažnijih tagova za
internet pretraživače. I obavezno se u njemu
moraju nalaziti ključne reči. Link ka vašem
sajtu koji je će se pojaviti u rezultatima
pretrage će sadržati tekst koji se nalazi u
ovom tagu i funkcioniše kao vrsta virtuelne
vizit kartice za Vašu stranicu. Uglavnom,
TITLE tag je prva informacija o Vašem sajtu
koje posetilac vidi. Iz tog razloga nije
dovoljno da sadrži samo ključnu reč već i da
bude informativnog karaktera i privlačna.
Imajte u vidu da 50-80 karaktera iz TITLE
taga bude prikazano u rezltatima pretrage.
2.1.7 Ključne reči u linkovima
Koristite ključne reči u linkovima koji
vode ka drugim stranicama vašeg sajta i
stranicama drugih sajtova. Ključne reči u
linkovima mogu neznatno poboljšati položaj
Vaše stranice.
2.1.8 Description meta tag
Koristi se da bi se opisala stranica.
Nema uticaja na bolje SEO rezultate ali je
veoma bitna stavka. Veliki broj internet
pretraživača (uključujući Google) pokazuje
informacije iz ovog taga u svojim
rezultatima pretrage ukoliko postoji ovaj
tag na sranici.
Iskustvo govori da visoka pozicija u
internet pretraživačima ne znači i veliki
broj posetilaca. Npr. ukoliko je description
tag Vašeg konkurenta više privlačan od onog
koji je na Vašem sajtu vrlo je verovatno da
će se mnogi pre opredeliti da odu na njegov
sajt. Zbog toga je bitno da description tag
na Vašem sajtu bude kratak, informativan i
privlačan. I takođe treba da sadrži ključne
reči koje odgovaraju stranici.
2.1.9 Keywords (ključne reči)
meta tag
Ovaj meta tag je inicijalno korišćen da
odredi ključne reči stranice, ali danas je
jako malo internet pretraživača koji ga
koriste i često se ignoriše u SEO. Bilo kako
bilo, poželjno je imati i ovaj tag čisto za
svaki slučaj. I sledeće pravilo morate
slediti prilikom koišćenja ovog taga: Samo
ključne reči koje ste zaista koristili u
tekstu stranice treba da se nalaze u njemu.
2.2. Sturktura sajta
2.2.1 Broj stranica
Osnovno SEO pravilo glasi: Što više to
bolje. Povećavanjem broja stranica na Vašem
sajtu povećava se i pozicija Vašega sajta
kod pretraživača. Takođe, ukoliko nikada ne
dodajete nove informacije na Vaš sajt
pretraživači će ga smatrati za sajt koji je
u pripremi i fazi izade. Ovo vam može dati
lepe dodatne poene prilikom rangiranja Vašeg
sajta. Trebalo bi da periodično objavljujete
više informacija kao što su vesti, članci,
saveti itd.
2.2.2 Navigacioni meni
Kao neko nepisano pravilo svaki sajt ima
navigacioni meni. Koristite ključne reči u
meniju jer će vam to doneti bolju poziciju
stranice na koju vodi link.
2.2.3. Ključne reči u nazivu
strance
Neki SEO stručnjaci smatraju da
korišćenjem ključnih reči u imenu HTML
stranice može da ima pozitivne efekte u
rezultatima internet pretražvača.
2.2.4. Izbegavajte pod
direktorijume
Ukoliko nemate mnogo stranica na sajtu
najbolje je da svi budu u root (Početnom)
direktorijumu. Pošto takve stranice
preteživaci smatraju mnogo važnijim nego one
koje se nalaze u pod direktorijumima.
2.2.5 Jedna stranica – jedna
fraza ključnih reči
Za maksimalni SEO pokušajte da svaku
stranicu optimizujete za jednu frazu
ključnih reči. Ponekad možete birati između
dve ili tri ključne fraze, ali nikako ne
treba optimizovati stranicu za 5-10 fraza odjednom. Takve fraze sigurno neće doneti
nikakvu korist prilikom rangiranja sajta.
2.2.6. SEO i glavna stranica
Optimizujte glavnu stranicu (index.html)
kombinacijom reči koje su najvažnije.
Najverovatnije je da će ova stranica biti
ispred svih drugih stranica koje imate u
listi pretraživača. Po nekim predpostavkama
glavna stranica je u 30-40% slučajeva razlog
posete nekog sajta.
2.3 Česte SEO greške
2.3.1. Grafičko zaglavlje
Veoma često se sajtovi dizajniraju sa
grafičkim zaglavljem. Često možemo videti
sliku logoa kompanije koje zauzima celu
širinu stranice. Nemojte to raditi! Gornji
deo stranice je voma vredan prostor gde
možete postaviti najvažnije ključne reči. U
slučaju postavljanja slike taj prostor ste
upropastili jer preraživači nemaju nikakvu
korist od slika. Ukoliko ipak želite da
imate sliku u zaglavlju možete iskoristiti
trik koji je upotrebljen baš na ovom sajtu,
stavite sliku kao pozadinu, a tekst preko
slike. Ili postavite logo firme tako da
zauzima jedan deo širine stranice kako bi
ostatak iskoristili za tekst.
2.3.2. Grafički navigacion meni
Situacija je slična kao i u predhodnom
slučaju – unutrašnji linkovi bi trabalo da
sarže ključne reči u cilju bolje pozicije
sajta. Ukoliko nije moguće izbeći grafički
meni nemojte zaboraviti da odredite ALT
atribute za svaku sliku.
2.3.3 Navigaciona skripta
Ponekad se koriste skripte sa navigaciju
sajta. Kao SEO stručnjak morate znati da
pretraživači ne mogu da pročitaju skripte.
Prema tome, linkovi napravljeni pomoću
skripti nece biti dostuni internet
pretraživačima, i delovi Vašeg sajta neće
biti indeksirani. Moguće rešenje je da
napravite duplikat navigacije sajta i u HLTM
tekstu kako bi oni postali vidljivi
pretraživačima.
2.3.4 Redirekcija
Redirekcija čini analizu sajta mnogo
težom za pretraživace, sa negativnim
efektima na SEO rezultate. Ne koristite
redirekciju ukoliko nemate pravih razloga za
to.
2.3.5. Sakriveni tekst
Sakriveni tekst u stvari predstavlja
tekst koji je iste boje kao i pozadina sajta
pa samim tim posetioci nisu u mogućnosti da
ga vide, ali ih mogu videti preraživači. I
neki na ovaj način upisuju dodatne ključne
reči u cilju bolje pozicije, ali korišćenjem
ove metode rizikujete da sajt bude banovan.
2.3.6. One-pixel link
Još jedna SEO varka. Pretraživači
korišćenje malih grafičkih linkova sa jednim
pikselom mogu posmatrati kao pokušaj prevare
što može pruzrokovati banovanje.
3.1. Zašto se dolazeći linkovi
uzimaju u obzir
Kao što ste i mogli da vidite u
predhodnom delu teksta, mnogo faktora koji
utiču na rangiranje je pod kontrolom
administratora sajta. Da su to jedini
faktori, bilo bi nemoguće da pretraživači
razlikuju prave visoko kvalitetne dokumente
od sranica koje su napravljene specijano za
dobro pozicioniranje dok ne sadrže nikakve
korisne informacije. Iz tog razloga, analiza
dolazećih linkova na starnicu je postala
jedna od ključnih faktora. Ovo je jedini
faktor koji nije direktno kontrolisan od
strane vlasnika sajta.
Ovo ima smisla prihvaiti jer interesantni
sajtovi će sugurno imati više dolazećih
linkova. To je zato što će vlasnici drugih
sajtova na internetu želeti da objave
linkove ka sajtovima za koje misle da imaju
vredan sadržaj. Internet pretraživač će
koristiti ovaj kriterijum u ocenjivanju
vrednosti dokumenta.
Prema tome, dva glavna faktora utiču kako
je stranica sačuvana od strane pretraživača
i sačuvana za prikazivanje u rezultatima
pretrage:
* Interni faktori koji su opisani u
predhodnom odeljku.
* Broj i kvalitet dolazećih linkova, poznat
kao link citation, link popularity ili
citation index. O čemu ćemo govoriti u
predstojećem odeljku.
3.2. Važnost linka (citation
index, link popularity)
Lako možete videti da prosto brojanje
dolazećih linkova nam ne daje dovoljno
informacija da ocenite sajt. Očigledno je da
link sa sajta
www.krstarica.rs vredi
mmnogo više nego link sa neke stranice kao
što je
www.hostingcompany.com/~myhomepage.html.
Pretraživači koriste pojam citation index
da odrede broj i kvalitet dolazećih linkova
na sajt. Citation index je numerička vrednost
popularnosti izvora izražena u apsolutnoj
vrednosti koja prikazuje značajnost
stranice. Svaki pretraživač koristi svoj
algoritam za određivanje citation index-a
stranice. Kao pravilo, ove vrednosti se ne
objavljuju.
Kao i apsolutni citation index, ponekad
se koristi i skalirani citation index. Ova
relativna vrednost prikazuje popularnost
stranice relativno u odnosu na popularnost
drugih stranica na internetu.
3.3 Tekst linka
Tekst dolazećeg linka je veoma važan u
rangiranju kod pretraživača. Link (eng.
anchor) tekst je između HTML tagova «A» i
«/A» i prikazuje se kao tekst na koji se
klikne da bi ste otišli na tu stranicu.
Ukoliko tekst linka sadrži prikladnu ključnu
reč, pretraživač je gleda kao dodatnu i
veoma značajnu preporuku da taj sajt sadrži
vredne informacije.
3.4 Vrednost stranica koje
preporučuju vaš sajt
Kao i tekst linka, internet pretražvači
uzimaju u obzir sadržaj svake stranice koja
preporučuje vaš sajt.
Na primer: Predpostavimo da koristimo SEO
da promovišemo prodaju automobila. U ovom
slučaju link sa sajta o popravci kola će
imati mnogo veći značaj nego link sa sajta o
baštovanstvu. Prvi link je objavljen na
izvoru koji ima sličnu temu pa će biti više
značajan za pretraživače.
3.5. Google PageRank (rang
stranice) – osnovne teorije
Google je bila prva kompanija koja je
uzimala u obzir dolazeće linkove. Algoritam
je nazvan PageRank. U ovom odeljku ćemo vam
opisati ovaj algoritam i kako on utiče na
rangiranje stranice.
PageRank je vrednost odvojena za svaku
web sranicu i određena je od strane
PageRank-a stranica koje preporučuju
stranicu. Glavna stvar je da se nađe
kriterijum za određivanje vrednosti
stranice. U slučaju PageRank-a to je moguća
frekvencija posećenosti sajta.
Sada ćemo Vam opisati model ponašanja
korisnika interneta koji prati linkove
prilikom surfovanja. Predpostavlja se da
korisnik počinje surfovanje sa slučajno
izabrane stranice. A zatim prati linkove ka
drugim web stranicama. Uvek postoji
mogućnost da će korisnik napustiti sajt bez
prećenja linkova koji se nalaze na njemu i
početi da surfije internetom sa slučajno
izabrane stranice. PageRank algoritam
procenjuje verovatnoću ovog događaja sa 0.15
na svakom koraku. Verovatnoća da će naš
korisnik nastaviti surfovanje prećenjem
jednog od linkova dostupnih na tekućoj
stranici je prema tome 0.85,
predpostavljajući da su svi linkovi jednaki.
U slučaju da korisnik nastavi da surfuje
neodređeno dugo, popularne stranice će biti
posećene mnogo više puta nego manje popularne
stranice.
PageRank određene internet stranice je
prema tome definisan kao verovatnoća da će
korisnik posetiti inernet stranicu. Sledi da
je suma verovatnoće svih postojećih stranica
tačno jedan zato što je predpostavljeno da
korisnik posećuje barem jednu internet
stranicu i bilo kojem trenutku.
S obzirom da nije uvek pogodno raditi sa
ovim verovatnoćama PageRank se može
matematički transformisati u mnogo lakše
razumljive cifre. Na pimer, mi smo navikli
da vidimo PageRank brojeve između nule i
deset u Google Toolbar.
Prema rank modelu upravo opisanom:
* Svaka stranica na internetu inicijalno
ima PageRank veći od nule, iako će biti
veoma mali. I postoje male šanse da će
korisnik slučajno doći do njih.
* Svaka stranica koja ima odlazeće linkove
dodeljuje deo njegovog PageRank preporučenoj
stranici. PageRank priliženje ovim
preporučenim stranicama je suprotno
proporcionalno ukupnom broju linkova na
stranici koja ga preporučuje – što više
sranica ima, manji će se PageRank dodati
svakoj od preporučenih stranica.
* PageRank A “damping factor” je primenjen za
ovaj proces pa je ukupna podela rangiranja
stranica redukovana za 15%. Ovo je
ekvivalentno verovatnoći, opisanoj iznad, da
korisnik neće posetiti ni jednu preporučenu
stranicu već će otići na neku koja nije
preporučena.
Hajde sada da vidimo kako PageRank poces
može utcati na proces rangiranja internet
stranica. Možemo reći “može” zato što
teorijski PageRank algoritam upravo opisan
se ne koristi u Google algoitmu već neko
vreme. Diskutovaćemo uskoro o trenutnim i
sofisticiranim verzijama. Nema ništa
komplikovano o PageRank uticaju – kada
pretraživač nađe broj relevantnih
dokumentata (korišćenjem internal text
kriterijuma), oni mogu biti sortirani prema
Pagerank-u pošto bi bilo logično
pretpostaviti da taj dokument ima veći broj
visoko kvalitatnh dolazećih linkova koji
sadrže najvrednije informacije.
Prema tome, PageRank algoritam “gura” ove
dokumente koji su najpopularniji izvan
internet pretraživača isto tako.
3.6 Google PageRank – praktična
upotreba
Trenutno, PageRank se ne koristi direktno
u Google algoritmu. Ovo je i očekivano pošto
čisti PageRank vrednuje samo broj i kvalitet
dolazećih linkova ka sajtu, ali u potpunosti
ignoriše tekst linka i informacije na
sajtovima. Ovi faktori su važni u rangiranju
stranica i dodati su u kasnijim verzijama
algoritma. Ali tačni detalji ovog algoritma
su poznati samo Google programerima.
Možete ordediti PageRank za svaku
interent stranicu uz pomoć Google ToolBar
koji pokazuje vrednost RageRank-a između 0 i
10. Možete primetiti da Gogle ToolBar ne
pokazuje PageRank verovatnoću, već PageRank
u kome se sajt nalazi. Rang od 0 do 10 je
definisan po logaritamskoj skali.
Evo primera: Svaka stranica ima realan
PageRank poznat jedino Google-u. Za
dobijanje prikazanog PageRank-a za njihov
ToolBar, oni koriste logaritamsku skalu kao
na tabeli ispod.
Stvarni PageRank ToolBar PageRrank
[table][tr][td]1-10 1
10-100 2
100-1000 3
1000-10.000 4
itd. itd.[/td][/tr][/table]
Ovo pokazuje da PageRank prikazan u
Google ToolBar-u nije uvek jednak. Lako je,
na primer, povećati PageRank sa jedan na dva,
ali je mnogo teže povećati sa šest na sedam.
U praksi, PageRank se primarno koristi u
dve svrhe:
1. Brza provera popularnosti sajta.
PageRank ne daje tačne informacije o sajtu,
ali omogućava Vam da brzo i lako dobijete
uvid o popularnosti sajta i pratite
rezultate Vašeg SEO rada. Možete koristiti
sledeće pravilo merenja za sajtove na
engleskom jeziku: PR 4-5 je tipičan za
većinu sajtova sa prosečnom popularnošću. PR
6 predstavlja veoma popularne sajtove, dok PR
7 je gotovo nedostižan za obične webmastere.
Trebalo bi da čestitate sebi ukoliko uspete
da stignete dotle. PR 8, 9, 10 se može
dostići jedino do strane sajtova velikih
kompanija kao što su Google, MSI itd.
PageRank je takođe veoma koristan prilikom
razmene linkova i sličnih situacija. Možete
uporediti kvalitet stranice koja nudi
razmenu u odnosu na Vaš da bi odlučili da li
da prihvaite ponudu.
2. Procena nivoa konkurencije u upitima
pretage je vitalan deo SEO rada. Iako se
PageRank ne koristi direktno u algoritmu
rangiranja, omogućava Vam da indirektno
procenite sajt konkurencije. Na primer,
ukoliko internet pretraživač prikaže sajt sa
PR 6-7 na vrhu rezultata pretrage, sajt sa
PR 4 najverovatnije neće stići do vrha
rezultata koristeći iste pretraživačke upite.
Važno je da znate da PR vrednosti
prikazane u Google ToolBar-u se
preračunavaju povremeno (svakih par meseci)
pa Google ToolBar prikazuje nešto zastarele
rezultate. Što znači da Google prati promene
u dolazećim linkovima mnogo brže nego što se
te promene pokazuju u Google ToolBar.
3.7 Povećavanje Popularnosti
linka
3.7.1 Prijavljivanje na
direktorijume
Na internetu, mnogi direktorijumi
(adresari) sadrže linkove ka drugim izvorima
na internetu grupisane po sadržaju. Proces
dodavanja (prijavljivanja) Vašeg sajta se na
engleskom naziva submission.
Takvi direktorijumi se negde plaćaju, a
negde se možete potpuno besplatono
prijaviti, moguće je da će neki od njih
zahteveti link ka njima na Vašem sajtu, ali
ne svi. Broj posetilaca na ovakvim sajtovima
nije velik tako da vam oni neće doneti
veliki broj posetilaca. Ali pretraživači
broje linkove sa ovih sajtova tako da Vam ovo
može povećati rang sajta.
Važno. Samo oni sajtovi koji objavljuju
direktan link ka Vašem sajtu su vredni. U
čemu je stvar. Postoje dva načina
objavljivanja linkova. Direktan link se
objavljuje u standadnoj HTML konstrukciji
(«A href=…», itd). Drugi način je
objavljivanje uz pomoć različitih skripti i
redirekcija. Pretraživaci razumeju samo
direktne linkove u HTML kodu. Zbog toga vam
ništa neće pomoći linkovi koji nisu u HTML
kodu.
Ne bi trebalo da prijavljujete sajt na
FFA (free-for-all ili slobodno-za-sve), jer
njih internet pretraživači ignorišu. Jedina
stvar koju će Vam FFA doneti je povećanje
spama na e-mail adresama koje se nalaze na
Vašem sajtu. Zapravo ovo i jeste glavna
svrha FFA sajtova.
Pazite se od raznih programa i SEO
servisa koji prijavljuju Vaš sajt na stotine
ili hiljade pretraživača i direktorijuma.
Jer nepostoji više od sto zaista korisnih
direktorijuma na internetu – shvatite
ozbijno ovaj broj jer profesionalni SEO
programi sadrže ovaj broj direktorijuma.
Ukoliko vam neki obećava enorman broj, to
znači da će Vaš sajt biti prijavljen i na FFA
sajtovima i drugim nepotrebnim servisima.
Dajte prvenstvo manuelnom ili
poluautomatskom SEO prijavljivanju, nemojte
se pouzdati na automatske procese.
Prijavljivanje sajtova pod Vašim nadzorom je
mnogo bolje od automatskog. Vrednost
prijavljivanja sajta na mestima gde se plaća
ili zahteva povratni link treba se
razmotriti individualno za svaki sajt.
Prijavljivanje sajtova uglavnom Vam neće
povećati broj poseta, ali će sigurno
povećati vidljivost sajta u internet
pretraživačima. Ova korisna SEO opcija je
dosupna svakome i ne zahteva mnogo vremena i
para, zato je nemojte preskočiti prilikom
promovisanja sajta.
3.7.2 DMOZ direktorijum
DMOZ
direktorijum www.dmoz.org (eng. Open
Directory Project) je najveći na
internetu. Postoje mnoge kopije
DMOZ sajta i ukoliko se
prijavite na njega, dobićete vredne linkove
sa njega i sa svih onih koji koriste njegove
podatke. Ovo znači da je DMOZ veoma
vredan i nezaobilazan za SEO.
Nije lako da se Vaš sajt pojavi u
DMOZ direktorijumu,
potrebno vam je čak i malo sreće. On se može
pojaviti u direktorijumu
nakon nekoliko minuta nakon prijavljivanja
ili nakon nekoliko meseci.
Ukoliko prijavite Vaš sajt sa tačnim
informacijama i u odgovarajućoj kategoriji
tek tada će se on eventualno pojaviti.
Ukoliko se ne pojavi nakon razumnog vremena
možete pokušati da kontaktirate urednika
vaše kategorije jer DMOZ sajt
ne daje takvu mogućnost. Naravno, nema
nikakve garancije, ali možda pomogne.
Prijavljivanje na DMOZ
je besplatan i slobodan za sve uključujući i
komercijalne sajtove.
Moja preporuka je da pročitate preporuke
za prijavljivanje na njihovom sajtu.
Pročitajte sve zahteve kako bi izbegli
kršenje pravila prijavljivanja. Jer će
kršenje najverovatnije rezultirati
odbijanjem vašeg zahteva. Takođe zapamtite
da je prisustvo u DMOZ poželjno, ali ne i obavezno. Nemojte
očajavati ukoliko niste uspeli da se
prijavite. Moguće je dostići najviše
pozicije i bez DMOZ
– mnogi sajtovi su to uspeli.
3.7.3 Razmena linkova
Smisao Razmene linkova je da koristite
posebnu stranicu na kojoj se nalaze linkovi
ka drugim stranicama i da dobijete povratne
linkove od tih sajtova. Internet
pretraživači ne vole razmenu linkova zbog
toga što, u mnogim slučajevima, oni
uništavaju rezultate pretrage i ne donose
ništa korisno korisnicima interneta. Bilo
kako bilo, ovo je i dalje veoma efektivan
način za povećavanje popularnosti sajta
ukoliko sledite nekoliko jednostavnih
pravila.
* Razmenjujte linkove sa sajtovima koji
imaju sličan sadržaj. Razmena linkova sa
sajtovima koji nemaju sličnu tematiku nema
efekta i nije popularno.
* Pre razmene linkova pobrinite se da Vaš
link bude objavljen na dobroj stranici. Ovo
znači da stranica mora da ima razuman
PageRank (3-4 ili veći), i mora biti
dostupan za indeksiranje od strane
pretraživača, link mora biti direktan,
ukupan broj linkova na stranici ne sme
dostići 50.
* Nemojte praviti velike direktorijume
linkova na Vašem sajtu. Ova ideja Vam može
izgledati veoma atraktivno jer Vam daje
mogućnost da razmenite linkove sa velikim
brojem sajtova sa različitom tematikom.
Morate razvrstati sajtove po kategorijama i
svakoj od njih dodeliti posebnu stranicu.
Ipak, kada pokušavate da optimizujete svoj
sajt tako što ćete pre gledati na kvalitet
nego na kvantitet linkova sigurno ćete
naići na jednu prepreku. Ni jedan SEO
webmaster neće postaviti kvalitetan link ka
Vašem sajtu ukoliko za uzvrat dobije
bezvredan link sa Vašeg sajta. Ipak morate
znati da interent pretraživači nikako ne
vole ovakve direktorijume sa linkovima. Čak
postoje i slučajevi kada su sajtovi bili
izbačeni sa liste zbog korišćenja ovakvih
direktorijuma.
* Koristite odvojenu stranicu na sajtu za
razmenu linkova. On mora imati razuman
PageRank i mora biti indeksiran od strane
pretraživača. Nemojte objavljivati više od
50 linkova na jednoj stranici. Ovo će Vam
pomoći da nađete druge SEO partnere za
rezmenu linkova.
* Internet pretraživači pokušavaju da prate
međusobnu raznemu linkova. Ovo je razlog
zbog kojeg je poželjno, u koliko je moguće,
da povratni link objavite na drugom sajtu, a
ne na onom koji želite da promovišete.
Najbolja varijanta je kada želite da
promovišete sajt1.com da povratni link
objavite na sajt2.com.
* Razmenjujte linkove sa oprezom. Webmasteri
koji nisu najiskreniji će često ukloniti
link sa njihovog sajta nakon nekog vremena.
Proveravajte Vaše linkove sa vremena na
vreme.
I jedan mali savet na kraju: Pokušajte da
napravite male varijacije teksta na Vašim
dolazećim linkovima. Ukoliko svi linkovi
imaju u potpunosti isti sadržaj i ima ih
mnogo, pretraživači ih mogu označiti kao
spam i kazniti Vaš sajt.
Pre nego što se sajt pojavi u
pretraživačima potrebno je da ih prvo
indeksiraju. Jedino ukoliko se sajt nalazi u
bazi podataka pretraživača, može biti
prikazan i u rezultatima pretrage. U
suprotnom pretraživači nemogu ništa znati o
njemu i prikazati informacije o njemu.
Većina prosečnih sajtova je uglavnom
indeksirana od strane internet pretraživača.
Ipak potrebno je da znate ovo kada pravite
sajt. Postoje dva načina da dozvolite
pretraživačima da saznaju za novi sajt:
* Prijavljivanje sajta manuelno. U ovom
slučaju vi informišete pretraživač o novom
sajtu i njegovoj adresi i stavljate ga na
listu čekanja za indeksiranje. Samo glavnu
stranicu sajta je potrebno dodati, a ostale
će internet pretraživač naći praćenjem
linkova.
* Dopustiti pretraživaču da sam nađe sajt.
Ukoliko postoji barem jedan dolazeći link za
Vaš sajt sa drugog sajta koji je već
indeksiran, internet pretraživač će uskoro
naći i indeksirati vaš sajt. U većini
slučajeva ovo je najbolji način. Nabavite
neke dolazeće linkove i čekajte da da vas
robot pronađe. Ovo zapravo može biti brže
nego manuelno prijavljivanje. Do
indeksiranja sajta uglavnom prođe par dana
do dve nedelje u zavisnosti od pretraživača.
Google je najbrži u tome.
Pokušajte da napravite Vaš sajt
prijateljski okrenutim za pretraživače i
njihove robote uz pomoć sledećih pravila:
* Pokušajte da svaka stranica vašega
sajta bude dostupna u ne više od tri klika
od glavne. Ukoliko struktura sajta to
nedozvoljava, napravite takozvani site map
kojim možete zanemariti ovo pravilo.
* Nemojte praviti uobičajene greške. Ukoliko
koristite sktiptu za navigaciju, pobrinite
se da napravite ove linkove i sa regularnim
HTML kodom pošto interent pretraživači
nemogu da čitaju skripte.
* Zapamtite da pretraživači ne indeksiraju
više od prvih 100-200 KB teksta na stranici.
Zbog toga nemojte koristiti stranice na
kojima ima više od 100 KB teksta.
Možete kontrolisati ponašanje robota
pretraživača korišcenjem fajla robot.txt.
Ovaj fajl vam daje mogućnost da im dozvolite
ili zabranite da indeksiraju određene
stranice na sajtu.
Baze podataka na pretraživačima se
konstantno osvežavaju; zapisi u njima se
mogu menjati, nestajati i pojavljivati
ponovo. Ovo je razlog zašto se broj
indeksiranih stranica može menjati. Jedan od
naj češćih razloga za nestajanje stranica iz
baze je nedostupnost servera. Što znači da
robot nije mogao da pristupi stranici u
trenutku kada je to hteo. Nakon
restartovanja servera, sajt bi trebalo da se
ponovo pojavi.
Treba da znate da što više dolazećih
linkova imate, brže će vam se sajt ponovo
indeksirati. Možete pratiti proces
indeksiranja sajta analiziranjem log fajla
gde su upisane sve posete pretraživača.
5.1 Odabir ključnih reči – Uvod
Izbor ključnih reči bi trebao da bude
prvi korak pri konstruisanju sajta. Trebalo
bi da imate listu ključnih reči dosupnih za
unošenje u tekst pre nego što počnete sa
izgradnjom sajta. Da bi dafinisali ključne
reči, trebalo bi da pogledate SEO servise
kao što su
www.worldtracker.com i
inventory.overture.com, koji su dobro
početno mesto za sajtove na engleskom
jeziku. Ali imajte na umu da podatke koje
nude se ponekad mogu razlikovati od onih
koji bi najviše odgovarali vašem sajtu.
Takođe treba da znate da Google ne daje
informacije o frekvenciji upita
pretraživanja.
Nakon približnog određivanja ključnih
reči, možete da analizirate ključne reči
sajtova Vaše konkurencije i pokušate da
odredite koje ključne reči ćete koristiti.
Možda ćete otkriti neke dodatne ključne
reči koje odgovaraju Vašem sajtu.
5.2 Česte i retke ključne
reči
Postoje dve jasne strategije –
optimizovati sajt za mali broj visoko
popularnih ključnih reči ili optimizovati
sajt za veliki broj manje popularnih
ključnih reči. U praksi se obe strategije
često kombinuju.
Nedostak ključnih reči koje su veoma
popularne je to što je njihova vrednost kod
popularnih sajtova mnogo veća nego kod novih
sajtova. Često je nemoguće da se novi
sajtovi prikažu na vrhu pretrage u
pretraživačima pretraživača za ove
pretraživačke upite.
Za ključne reči koje su mnogo ređe upiti
u pretraživačima je često dovoljno samo
promeniti potrebne kombinacije reči na
stranici ili uraditi minimalnu optimizaciju
teksta. U određenim okolnostima ove reči vam
mogu doneti veliki broj poseta.
Cilj većine komercijalnih sajtova je da
prodaju neki proizvod ili uslugu ili da
naprave novac na neki drugi način od
posetilaca. Ovo morate imati na umu prilikom
optimizacije Vašeg sajta. Ukoliko radite
komercijalni sajt onda se potrudite da
privučete one posetioce koji su spremni da
plate za usluga koje nudite.
Na primer: Upit “mobilni telefon” je
mnogo popularnija reč od “mobilni telefon
nokia n72″. Ali drugi upit je mnogo vredniji
za prodavce mobilnih telefona. A takođe je
lakše doći na dobru pozciju sa takvim upitom
jer je konkurencija slabija. Ova ključna reč
će vam verovatno doneti manju posećenost
sajta, ali će vam zato siurno privući više
posetilaca koji su spremni da plate za vašu
uslugu.
5.3 Procena vrednosti ključnih
reči kod konkurencije
Kada završite sa listom ključnih reči,
trebalo bi da odredite glavnu ključnu reč za
koju ćete optimizovati Vaš sajt.
Retke reči nisu dobar izbor. U prethodnom
tekstu je objašnjena njihova korist, ali za
njih nije potrebna posebna optimizacija. One
će se najverovatnije svakako nalaziti na
sajtu.
Kao pravilo, vrednost većine popularnih
fraza je veoma visoka kod konkurencije. Zbog
toga morate da sagledate jasnu sliku vaše
konkurencije. Da biste dostigli vrednost
konkurencije morate da ocenite broj
parametara za prvih 10 sajtova koji se
pojave kao rezultat pretrage:
* Prosečan PageRank tih sajtova
* Prosečan broj linkova ka tim sajtovima
* Broj stranica na Internetu sa istom
ciljnom grupom, i ukupan broj rezultata.
* Broj stranica na internetu koje imaju iste
fraze ključnih reči.
Ovi podaci će vam pokazati koliko je
teško da Vaš sajt dostigne sam vrh za
te ključne reči. Nakon ovoga možete odabrati
nekoliko srednje popularnih ključnih reči sa
prihvatljivom vrednošću kod konkurencije,
koje možete koristiti da promovišete i
optimizujete sajt.
5.4 U vezi sa Vašim frazama
Kao što je već spomenuto, podaci koje
nude razni servisi za SEO, kao i sami
pretraživači, često znaju da budu pogrešni.
To znači da se jako retko mogu podesiti
optimalne ključne reči iz prvog pokušaja.
Nakon nekog vremena ćete najverovatnije
moći da vidite koje su to ključne reči koje
bi mogle da se dodaju vašem sajtu.
Ukoliko otkrijete loše ključne reči,
možda bi trebalo da potražite neke bolje.
Ukoliko vidite da ključne reči koje ste
odabrali nisu optimizovale vaš sajt kako ste
želeli.
Ako se opredelite za ovaj potez morate
uneti novi prerađeni set ključnih reči. Što
znači da ćete morati da rekonstruišete sajt
promenom sadržaja teksta tako što ćete
dodati nove ključne reči i dodavanjem novih
stranica koje sadrže nove kljčne reči.
Ovo možete ponoviti nekoliko puta dok na
kraju ne dobijete optimalne ključne reči za
vaš sajt i viliki broj poseta na vašem
sajtu.
